Ostavinski postupak je za mnoge porodice prvi susret sa sudom ili javnim beležnikom. Postupak je uglavnom jednostavan kada se zna redosled koraka, pa ga ovde objašnjavam redom.
Kako pomažem naslednicima opisano je na stranici nasledno pravo.
Korak 1: pokretanje
Postupak se po pravilu pokreće po službenoj dužnosti, kada nadležni organ dobije podatke o smrti. Sud predmet najčešće poverava javnom beležniku, koji poziva naslednike na raspravu.
Korak 2: dokumenta
- izvod iz matične knjige umrlih
- dokazi o srodstvu sa ostaviocem
- list nepokretnosti i dokazi o drugoj imovini
- testament, ako postoji
Korak 3: ko nasleđuje
Ako nema punovažnog testamenta, nasleđuje se po zakonu: prvo supružnik i deca, pa roditelji i njihovi potomci, i dalje po naslednim redovima. Ako testament postoji, on određuje raspodelu, ali uz ograničenja o kojima govorim u nastavku.
Korak 4: naslednička izjava
Svaki naslednik bira da li nasleđe prihvata, odriče ga se ili svoj deo ustupa drugom nasledniku. Izjava je neopoziva i utiče i na odgovornost za dugove ostavioca, zato je dobro razgovarati pre nego što je date.
Nužni deo
Najbliži srodnici imaju pravo na nužni deo i kada ih testament izostavi ili im ostavi manje. Ako je nužni deo povređen testamentom ili poklonima za života ostavioca, može se tražiti njegova zaštita.
Kada nastane spor
Ostavinski postupak ne rešava sporove o činjenicama. Ako se naslednici spore oko valjanosti testamenta, vlasništva ili obima imovine, upućuju se na parnicu, a ostavina čeka njen ishod.
Dogovor štedi vreme
Naslednici se već na raspravi mogu sporazumeti ko dobija koju imovinu. Taj sporazum ulazi u rešenje i kasnije olakšava upis u katastar. Za savet o ostavini ili testamentu pišite mi.